"...jer nista ljude ne veze tako kao zajednicka i srecno prezivljena nesreca.I oni su se osjecali cvrsto vezani secanjem na tu minulu nevolju.Zato oni tako vole te uspomene na najtezi udarac koji ih je u zivotu zadesio, i nalaze u njima zadovoljstva koja su mladim nerazumljiva.Njihova su secanja neiscrpna a oni su u ponavljanju tih secanja neumorni; dopunjavaju se u razgovoru i podsecaju; pogledaju samo jedan drugom u te staracke oci sa skleroticnom, pozutjelom beonjacom i vide ono sto mladi ne mogu ni da naslute; zanose se sopstvenim recima; tope svoje svakodnevne brige u secanju na vece koje su davno i srecno prosle."
Na Drini cuprija, I. Andric
Pon Apr 02, 2007 4:50 pm